Lov i ribolov su najstarije čovekove delatnosti. Čovek je zahvaljujući lovu i ribolovu vekovima opstajao u prirodi.

Tradicija lova na Šar-planini je veoma duga. U pisanim dokumentima spominje se još u 14 veku.

Prirodni uslovi na Šar-planini omogućuju opstanak velikom broju vrsta divljači. Raznovrsnost biljnog sveta i njeno bogatstvo vodom, tome posebno pogoduju. Šar-planina po broju i vrstama divljači, posebno zbog onih vrsta koje su vrlo retke, predstavlja najinteresantnije lovno područje u Srbiji.

Sva jezera koja se nalaze na Šar-planini, a teritorijalno pripadaju opštini Štrpce nastala su ledničkom erozijom. Ona leže u cirkovima, tj. u udubljenjima iz kojih su polazili planinski lednici i to su tzv. cirkna jezera. U narodu su zbog njihove lepote poznata su pod imenom “Gorske oči^” . U zavisnosti od vremenskih prilika sva jezera su pod snegom i ledom od novembra do maja.

Ima ih ukupno sedam.

Uskrs, kao pokretan praznik, uvek pada u prvoj nedelji posle punog meseca iza prolećne ravnodnevnice. Prethodi mu veliki ili časni post koji traje 40 dana. Vreme od božićnih praznika do početka časnog posta kod Srba se naziva mesojeđ. Poslednja nedelja mesojeđa je Bela nedelja, a poslednji dan ove nedelje zove se "bele" ili "sirene" poklade. Sam dan poklada je dan veselja i međusobnog praštanja uvreda. U kućama se priređuje gozba bogata mrsnim jelima, naročito belim mrsom po kome su ove poklade i dobile ime. Svako ko se zamerio nekome išao je da traži oproštaj i uvek ga je dobijao. Posebno je bilo rasprostranjeno da kumčad ide kod kumova na praštanje, jer se svaka pa i nehotična uvreda kuma smatrala za veliki greh. Ovaj običaj mirenja imao je za cilj da ljudi uđu u časni post bez ikakvog greha. Zbog toga se ove poklade negde nazivaju i "proštene".